18. новембар 2007.

Ovo moram da objavim

Pismo koje sam danas dobio na e-mail:

S tvojom ljubavlju spremna sam da savladam sebe samu, svoju nemoć, svoj strah ..Volim te, to znači tražiti smisao, znači živeti istinu i drhtati pri pomisli na tebe. Zahvaljujem ti se na svemu ma koliko to trajalo. Ljubavi, siromašni su oni koji nikada nisu voleli! Ja ne želim da te učim već da te volim, to je viši stepen saznanja. Ako veruješ u sebe, za posledicu ćeš imati nesalomivu savitljivost koja odoleva svemu. Tako će ljubav i život biti jedno. Volim te, zaista te volim.Trenutno jedino moja ljubav prema tebi ima svrhu, jedino ona daje vrednost ovom pisanju, jedino to duboko osećanje pripadnosti tebi donosi smisao, ostavlja me isceđenu i nemoćnu ma koliko želela da se borim sa svima i protiv svih.
Kako da ti opišem to stanje, nije teško biti rob onome koga voliš. Ponekad postajem dosadna i sebi. Ljubav pa ljubav.Plašim te se, želim te i mrzim te i ubijam te svakodnevno, jer ti si moj strah i moja groznica i moje nemanje, ti si istina...Koliko samo može da nedostaje zadovoljstvo milovanja, neznosti.. To je sve za sada, za jedan život, za delić vremena u kojem se obnavljaju sve moje radosti i sve moje tuge... Ti si zaista moja ljubav za sva vremena!


1 коментар:

Unknown је рекао...

NAS NOVEMBAR ..SUTRA 28..VRACAM SE NA TAKSI STANICU I OSECAM TVOJ POLJUBAC OD KOGA MI GORI DONJA USNA..JOS GA OSECAM ISTOM ZESTINOM KAO I TADA BEZ OBZIRA NA VREME KOJE JE PROSLO..
VOLIM TE ..TI SI MOJ VECITI NOVEMBAR...